Kako procijeniti kvalitet silaže?

Silaža danas predstavlja glavno hranivo na mnogim farmama mliječnih krava. Njen odličan nutritivni profil te relativno lako pripremanje označili su prekretnicu u ishrani krava muzara. Tako je danas silaža (pretežno kukuruzna) postala osnova obroka na mnogim farmama koje se bave proizvodnjom mlijeka.

Ipak, nekada ta ista silaža može uticati negativno na produktivnost grla, izazvati pad u proizvodnji mlijeka, ili čak biti uzročnik nekih zdravstvenih problema. Zbog toga je prepoznavanje njenog kvaliteta od izuzetne važnosti.

Kako pravilno procijeniti ovo hranivo, te na šta obratiti posebnu pažnju - donosimo u nastavku teksta.

Zbog čega je važna procjena silaže?

Svako stočno hranivo, pa i silažu, prvo treba dobro procijeniti prije davanja životinjama. Od stočnih hraniva najviše pažnje poklanja se sijenu, ali nedovoljno koncentrovanim hranivima i, upravo silaži.

Njena procjena treba da obuhvati više važnih tačaka, jer loša odnosno pokvarena silaža nije problem samo proizvodnje mlijeka, već kako je gore i istaknuto - zdravlja grla na farmi. Loše spremljena silaža često sadrži:

• preveliku količinu kiselina (naročito buterne kiseline)
• veliki udio stabljike (zbog gubitka rastvorljivih materija)
• prisustvo mikotoksina (rod Fusarium i Aspergillus česti)

Navedeno kao posledicu može imati:

• smanjenje apetita kod životinja (posledično i produktivnosti)
• loše i neefikasno varenje
• povećan rizik od acidoze buraga
• neke reproduktivne poremećaje
  
  

Kako bi se izbjegli navedeni problemi kod krava muzara, u praksi postoji nekoliko stvari na koje se obraća pažnja prilikom procjene kvaliteta ovog kabastog hraniva. Pa da krenemo redom:

1. 
Miris silaže

Miris je najbrži, a ujedno i jedan od najpouzdanijih parametara koji se ocjenjuju kod silaže. Dovoljno je uzeti nekoliko stotina grama silaže (iz dubljih slojeva!), i prilično lako zaključiti o njenom kvalitetu.

Dobra silaža ima prijatan, kiselkast miris koji podsjeća na:

• kiselkasto voće (ukoliko sadrži veći udio cvjetnica), odnosno
• blago kiselo povrće (ako ima više zelene mase)

Bitno je istaći da dobra silaža nema neprijatan kiseo miris poput mirisa truleži ili mirisa plijesni.

Osim toga, kod loše silaže može se osjetiti i:

• miris amonijaka
• miris buterne kiseline (koji se osjeća poput užeglog putera)
• jak, alkoholni miris

Neprijatni mirisi često su uzrok loše fermentacije, prisutnosti velike vlage u hranivu, pojave klostridija ili kvarenja usled prisustva vazduha. Još jedan od parametara koji dobro nadopunjuje miris silaže jeste njena boja.

2. Boja silaže

Boja silaže predstavlja još jedan dobar način da se procijeni ukupan kvalitet ovoga hraniva. Kvalitetna silaža ima zelenkastu do maslinasto-zelenu boju kada se pravi od trava, odnosno zelenkasto-žućkastu boju ukoliko se pravi od kukuruza.

Loša silaža često se raspoznaje po boji koja je:

• tamno smeđa ili crna
• sivkasta
• vidljivo pljesniva

Kod boje je karakteristično da nam otkriva o samom procesu spremanja silaže. Njena tamna boja ukazuje na:

• pregrijavanje mase
• previše kiseonika (vazduha) tokom spremanja
• a posledično i na gubitak hranljivih materija
  
  

3. Sadržaj vlage

I dok boja i miris predstavljaju odokativne procjene koje direktno mogu ukazivati na kvalitet, sadržaj vlage predstavlja ključan tehnički parametar koji značajno utiče na tok fermentacije i stabilnost silaže.

Sadržaj suve materije u silaži može se odrediti laboratorijski (najbolje), kod kuće (pročitajte više u tekstu - Kako na jednostavan način odrediti vlažnost sijena - na identičan način može se odrediti i kod silaže) ili procijeniti subjektivno (najmanje tačno).

Optimalna količina suve materije u pravilno pripremljenoj silaži kreće se od 30 do 35% (pročitajte više u tekstu Voštano zrenje kukuruza - zašto je ova faza najbolja za dobru silažu?)

Jednostavan i praktičan test pomoću kojeg možete i odokativno procijeniti suvu materiju u silaži:

• uzmite šaku silaže i jako je stisnite
• ako curi tečnost previše je vlage
• ako se masa potpuno rasipa, silaža je presuva

Ni previše suva niti previše vlažna silaža nije dobra. Presuva masa otežava sabijanje, povećava prisustvo kiseonika, tako da podstiče kvarenje. Sa druge strane, previše vlažna silaža povećava rizik od buterne fermentacije, razvoja klostridija i "spiranja" hranljivih materija.

4. Struktura silaže

Struktura silaže često je u sprezi sa sadržajem vlage, odnosno sadržajem suve materije. Sve ono na šta se obraća pažnja kod procjene sadržaja suve materije u silaži radi se i kod procjene njene strukture. Kako na strukturu najviše utiču vlakna, tako sama struktura govori mnogo toga o kvalitetu hraniva.

Dobra silaža ima:

• očuvane listove koji se mrve pri jačem dodiru
• mekše stabljike koje se lako lome i ne sadrže previše odrvenjenih vlakana

Silaža ne bi trebalo da je previše sitna, niti sa previše dugim stabljikama. Kao sitna povećava rasipanje, a silaža sa dužim stabljikama ometa manipulaciju. Travna silaža se obično sjecka na dužinu od 1,5 do 4 cm, dok se kukuruzna silaža siječe nešto kraće, najčešće 0,8 do 2 cm, u zavisnosti od vlažnosti i zrelosti biljke.

Zaključak

Silaža je danas najkorišćenije kabasto hranivo u ishrani krava muzara, a njena vrijednost isključivo je vezana za pravilnu procjenu. Iako dobra silaža rezultira povećanjem produktivnosti mlijeka, boljom ekonomičnošću obroka, ali i lakšim upravljanjem na farmi, ishrana silažom lošeg kvaliteta često poništava pozitivne rezultate. Stoga dobra procjena hraniva prije sastavljanja obroka ostaje od naročite važnosti u ishrani krava.