Najčešće greške pri orezivanju voćaka (i kako ih izbjeći)

Posledice nepravilnog orezivanja voćaka

Ukoliko se pravilno ne sprovede, orezivanje u voćnjacima može rezultirati:

• smanjenim rodom (ili pak njegovim potpunim izostankom)
• može doći do razvoja bolesti i širenja infekcija
• prevelikog rasta lisne mase umjesto plodova
• nekontrolisanog rasta mladica
• iscrpljivanja stabla i njegove smanjene dugovječnosti

Kako bi se spriječile navedene posledice bitno je pravilno orezati voćku. Više o orezivanju pogledajte u prethodnom tekstu: Kako pravilno orezati voćke u martu/aprilu: vodič za male proizvođače.

Orezivanje voćaka može značajno poboljšati njihovo zdravlje, povećati prinose i smanjiti potrebu za kasnijim tretiranjem biljaka. Pa ipak, ukoliko se ne sprovede kako treba - često ima kontraproduktivan uticaj. Zbog toga je bitno znati kako biljku pravilno orezati te prepoznati najčešće greške koje se javljaju u praksi.

1. Orezivanje u pogrešno vrijeme

Orezivanje biljaka u pogrešno vrijeme česta je greška u praksi. Najčešće se događa da voćar zakasni sa orezivanjem što se negativno odražava na razvoj plodova. Takođe, ako se rezidba obavi prerano tokom zime, postoji rizik od oštećenja biljnog tkiva usled niskih temperatura.

Rano orezivanje:

• oštećenja od mraza
• slabiji početak vegetacije

Kasno orezivanje:

• gubitak energije
• slabiji rod
• povećan rizik od infekcija

Kako bi se izbjegle posledice koje mogu ostaviti veći ili manji uticaj na voćku, savjet je da se sa orezivanjem ne kreće niti prerano niti prekasno. Najoptimalnije vrijeme za većinu voćki jeste period od kraja februara pa do početka aprila, već u zavisnosti od terena koji je u pitanju (Tabela 1.).

Tabela 1. Preporučeni početak orezivanja voćaka u odnosu na nadmorsku visinu

*generalna preporuka koja varira u zavisnosti od voćarske kulture

2. Prejako ili preslabo orezivanje

Intenzitet uklanjanja grana igra još jednu, ključnu ulogu u orezivanju voćnjaka. Niti jedna krajnost ne valja, jer:

• prejako orezivanje stimuliše bujan vegetativni rast (tzv. vodopije), ali smanjuje rod.
• preslabo orezivanje dovodi do preguste krošnje, slabijeg osvjetljenja i manjeg kvaliteta plodova.

Neki voćari često nisu sigurni koliko je potrebno grana ukloniti, pa posao rade "od oka". To može biti strategija za one iskusnije, ali za većinu predstavlja jednu od najčešćih grešaka pri orezivanju u voćnjacima, jer ukoliko se "ne pogodi" - sav trud pada u vodu.

Koliko orezati? (najčešća dilema)

• Na grafikonu (dolje) se vidi da i premalo i previše orezivanja dovodi do slabijeg roda.
• Najbolji rezultati postižu se kada se ukloni oko 20–30% krošnje, što predstavlja balans između rasta i plodonošenja.

Grafikon 1. Prinos u procentima u odnosu na optimalno orezivanje

Napomena: Ovaj grafikon pokazuje koliko prinosa (u procentima) očekujemo u odnosu na idealnih 25% orezivanja (generalno)

3. Loši rezovi

Rez na biljci veoma je važan sa stanovišta zarastanja rane. Jer, ukoliko rez nije pravilno izveden tada dolazi do:

• sporog zarastanja rane
• moguće pojave infekcije
• slabijeg prinosa voćke

Korišćenje tupog ili neadekvatnog pribora za orezivanje jedan je od razloga navedenog, pogrešnog reza na biljkama. Takođe, pogrešna procjena mjesta za rezanje na grani smatra se čestom greškom u praksi. Tu su još i:

• pogrešan ugao rezanja
• prebrzo i "grubo" orezivanje
• rezanje predebelih grana u jednom potezu
• neprepoznavanje rodnih i nerodnih grana

Savjet: pravilan rez treba biti koso izveden, nekoliko milimetara iznad pupoljka usmjeren tako da se voda ne zadržava na rani. Slika jednog pravilnog reza...

4. Nepravilan oblik krošnje

Na oblik krošnje mnogi ne obraćaju dovoljnu pažnju. A upravo on igra jednu od najvažnijih uloga kada je u pitanju sprečavanje pojave gljivičnih bolesti kod voćaka. Jer, zasijenjena krošnja = povećana vlaga = uslovi za razvoj bolesti (pretežno gljivičnih).

Preporuka: U praksi se često naglašava da krošnja treba da bude:

• otvorena
• prozračna
• dobro osunčana sa svih strana

Samo takva krošnja jeste i zdrava krošnja, a svaka previše gusta krošnja ostaje veliki problem za kasniju borbu sa bolestima.

5. Nedezinfikovan pribor

I poslednja, ali ne manje bitna već itekako važna ostaje mjera dezinfekcije pribora i alata koji se koriste. Od makaza, preko pila i sličnog alata, svaki pribor koji se koristi u orezivanju trebalo bi da bude dezinfikovan. Razlog? Prenošenje:

• bakterija
• gljivičnih patogena
• virusa

sa voćke na voćku.

Iako se u praksi bolesti između voćaka šire i vazduhom i vodom i prihranom, orezivanje je specifično u tom dijelu. Naime, čak i zdrava stabla mogu postati izvor infekcije ukoliko se alat koristi bez prethodne dezinfekcije.

Da biste smanjili rizik:

• Dezinfikujte alat prije početka i nakon obrade svakog stabla – koristite alkohol, izbjeljivač razrijeđen u vodi (npr. 10%) ili specijalizovane voćarske preparate.
• Redovno održavajte makaze i pile – tupi alat cijepa grane i otežava zarastanje rana, povećavajući rizik od ulaska patogena.
• Izbjegavajte rezanje po kiši ili vlazi – voda može prenositi gljivične i bakterijske patogene.

Greške u orezivanju voćarskih kultura nisu samo široko ponavljane, već često i nedovoljno ozbiljno shvaćene. Bakterijska i druga oboljenja, smanjenje prinosa i uzaludno trošenje vremena samo su neke od loših stvari koje se mogu desiti ukoliko pravilno ne orezujemo u voćnjacima. Stoga je potrebno pažljivo pristupiti orezivanju - omogućiti sebi lakši posao, a biljkama dugovječniju rodnost.