Tri nutritivna faktora koja prave razliku u nosivosti
Ishrana koka nosilja presudan je faktor koji utiče na nosivost. Međutim, koja tri nutritivna faktora unutar nje zaista prave razliku – posebno u ekstenzivnom uzgoju?
Ishrana domaćih koka igra najvažniju ulogu u nosivosti. Nosilje koje nemaju optimalnu ishranu često pokazuju znakove manje proizvodnosti, plodnosti, a potencijalno i zdravstvene probleme.
Takođe, ishrana je ključna kako bi se ispoljio genetski potencijal, a osim osnovne ishrane postoje i nutritivni faktori koji dodatno mogu povećati nosivost.
Metionin i lizin
Dvije esencijalne aminokiseline koje imaju značajan uticaj na proizvodnju jaja su metionin i lizin. Kako ih živina ne proizvodi endogeno (unutar organizma), to su potrebe za ovim dvijema aminokiselinama dodatno veće.
Sem toga, jaja su bogata metioninom i lizinom pa je i njihova veća potreba u ishrani nosilja jedan logičan slijed. Dodatno, metionin je prva limitirajuća aminokiselina u ishrani živine, zbog čega je njen nedostatak povezan sa značajno slabijim iskorišćavanjem proteina.
Potrebe nosilja za sumpornim aminokiselinama (metionin + cistin, koje se u praksi računaju zajedno) najčešće se kreću između 650 i 900 mg dnevno, u zavisnosti od linije, uzrasta i intenziteta nosivosti. Sa druge strane, unos lizina varira između 500 i 700 mg na dan.
Ukoliko se daju koncentrovane smješe za nosilje, tada je ova potreba za dvije aminokiseline vjerovatno ispunjena. Međutim, za domaće nosilje koje se hrane kukuruzom, eventualno i mekinjama, postoji ozbiljan rizik od deficita navedenih nutrijenata.
U tom slučaju ishranu treba korigovati u skladu sa godišnjim dobom. Za kasni jesenji, zimski i rani proljećni period neophodna je dopuna ishrane. Najbolji izvori lizina/metionina su:
- sintetička aminokiselina DL-metionin i L-lizin
- riblje brašno
- sojina sačma/pogača
Kako uvesti aminokiseline u ishranu nosilja?
Kako bi se očuvala ekonomska, ali i biološka komponenta na farmi nosilja neophodno je pažljivo i postepeno uvoditi ishranu sa povećanim sadržajem metionina i lizina. Šema ishrane u tabeli 1.
| Kategorija nosilja | Metionin + cistin | Lizin | Napomena |
|---|---|---|---|
| Mlade nosilje (početak nosivosti) | 650–700 mg/dan | 700–800 mg/dan | Veće potrebe zbog razvoja i početka nosivosti. |
| Nosilje u vrhuncu proizvodnje | 700–850 mg/dan | 750–900 mg/dan | Najveće potrebe za aminokiselinama. |
| Starije nosilje (>70 sedmica) | 600–750 mg/dan | 650–800 mg/dan | Potrebe se blago smanjuju. |
| Domaće koke na ispaši | Zavisi od kvaliteta ishrane | Zavisi od kvaliteta ishrane | Potrebna procjena unosa proteina i dodataka. |
Linolna kiselina
Često zaboravljena, linolna kiselina predstavlja mnogo više od običnog izvora energije za živinu. Ona igra jednu od krucijalnih uloga u proizvodnji jaja. Kiselina je to koja direktno utiče na kvalitet jaja (kroz njegovu veličinu), a povezuje se i sa stabilnošću u nosivosti (nosivost bez velikih oscilacija) te takođe sa normalnim reproduktivnim funkcijama.
Problem kod domaće proizvodnje odnosi se na izostanak davanja koncentrovanih smjesa koje često sadrže dodatak LA (skraćenica za linolnu kiselinu). Zbog toga se akcenat kod domaćeg uzgoja koka stavlja na:
- ispašu (ljetnji period kada je prisutna zelena trava)
- ishranu insektima (ljeto, ali i rana jesen i kasno proljeće)
- dodatak suncokreta (izvrstan izvor linolne kiseline)
Kukuruz
Energija iz ugljenih hidrata ima važnu ulogu koja direktno utiče na produktivnost. Kod domaćih nosilja problem najčešće nije nedostatak energije, već neuravnotežen odnos energije i proteina, naročito kada se ishrana bazira gotovo isključivo na kukuruzu.
Obrok kod nosilja trebalo bi da sadrži 16-18% proteina, 5-9% masti, a ostalo da bude energija (okvirno), iz ugljenih hidrata.
Od energetskih hraniva najbolje je koristiti:
- kukuruz
- ječam
- pšenicu (manje)
- otpatke iz kuhinje (umjereno)
Kukuruz je za nosilje najbolje energetsko hranivo. Lako je svarljiv, ima najveći udio energije u SM (suvoj materiji) od svih žitarica i daje žumanceta atraktivnu, narandžastu boju.
Sem toga, kukuruz sadrži visok udio metaboličke energije (ME) što praktično znači da je više iskoristiv za životinje.
Kukuruz takođe ima manji sadržaj antinutritivnih materija. Tako ne sadrži:
- beta glukane (poput ječma)
- arabinoksilane i druge NSP karakteristične za raž
Kukuruz ima i dobru palatibilnost, prihvatljivost od strane nosilja. Smatra se najukusnijim obrokom za monogastrične životinje (gdje spadaju i nosilje), pa je i unos energije stabilniji.
Kukuruz iako jeste najbolje energetsko hranivo za kokoške, nije najbolja kompletna hrana za nosilje. Ishrana domaćih koka nosilja mora biti dobro izbalansirana kako bi se mogla očekivati i dobra nosivost.
Nutritivni faktori poput aminokiselina, linolne kiseline i energije ostaju presudni za povećanje nosivosti. Farmeri ne treba da tragaju za nekim novim aditivima, treba samo uvesti one osnovne kako bi koke nosilje mogle imati maksimalnu proizvodnost.
